LES ADJECTIFS gradjenje zenskog roda

LES ADJECTIFS- PRIDEVI
Kao u srpskom jeziku, pridevi u francuskom spadaju u promenljivu vrstu reči, koja je
nesamostalna( sem u slučaju kad je pridev poimeničen, što znači da ima oblik prideva, ali je poprimio
osobine imenice, tj. Može da ima funkciju u rečenici koju ima imenica( npr. Subjekat:“ Lepi se vratio“.
(umesto lep mladid, dečak, čovek,muškarac, ta osoba muškog roda je toliko poznata po svojoj lepoti, da
je sam pridev „lep“postao zamena za njegovo ime, pa je pridev „Lepi“ postao praktično imenica koja je
subjekat navedene rečenice. Ista rečenica na francuskom bi bila: „Le beau“ est revenu, gde je pridev
„beau“, dodavanjem člana „le“ postao imenica koja je subjekat ove rečenice).
NB: Inače, i u francuskom jeziku pridev stoji uz imenicu i bliže je određuje(kazuje njene razne osobineveličinu, boju, oblik, položaj, pripadnost itd.)i slaže se sa njom( u rodu, broju-u francuskom jeziku, a u
srpskom i u padežu).Pošto pridevi spadaju u određivačke reči( mots déterminants), u francuskom se u
gramatikama često mogu nadi u odeljku determinanata(les déterminants; od glagola déterminer=
odrediti)
U francuskom jeziku postoji sedam vrsta prideva. Svakako najbrojniji jesu opisni pridevi(ADJECTIFS
QUALIFICATIFS).
ADJECTIFS QUALIFICATIFS(opisni pridevi)
Les adjectifs qualificatifs kao i imenice mogu kazivati:
KONKRETNE OSOBINE- LES ADJECTIFS CONCRETS(konkretni pridevi) kazuju neka svojstva
imenice koja su vidljiva golim okom; ili se mogu na neki način meriti; kao npr.:
un nez long( dugačak nos);
une jupe longue(duga suknja)
des cheveux blonds(plava kosa)
des femmes blondes(plavuše)
des yeux verts(zelene oči)
une feuille verte(zeleni list)
un chapeau rond(okrugao šešir)
une table ronde(okrugao sto)
un visage carré( četvrtasto lice)
une étoffe carrée(karirani štof)
APSTRAKTNE OSOBINE kazuju apstaktni pridevi :
-LES ADJECTIFS ABSTRAITS- opisuju one osobine imenice koje ne možemo osetiti našim čulima
vida, dodira, sluha, ukusa i mirisa, ali ih možemo doživeti našim duhovnim bidem,tj. Te
osobine mogu u nama izazivati razna stanja I osedanja: ljubav, bol, tugu, radost, saosedanje,
uvažavanje, divljenje itd.:
Un bon garçon(dobar dečak)
Un livre marrant(zabavna knjiga)
Un film affreux(strašan film)
Un acteur fameux(slavan glumac)
une bonne fille(dobra devojčica)
une histoire marrante(zabavna priča)
la musique affreuse(strašna muzika)
une chanson fameuse(čuvena pesma)
Kao i kod imenica, značenje prideva može da prelazi iz konkretnog u apstraktno i obrnuto :
1
KONKRETNO ZNAČENJE
APSTRAKTNO ZNAČENJE
LE SENS CONCRET
LE SENS ABSTRAIT
Une lourde valise(težak kofer)
une lourde responsabilité(velika odgovornost)
Les souliers nets(čiste cipele)
des projets nets(jasni projekti)
Les mains nettes(čiste ruke)
des idées nettes(jasne ideje)
Un trou profond(duboka rupa)
la mer profonde(dubok smisao, suština)
Les mains sales(prljave ruke)
les affaires sales(prljavi poslovi- kriminalni)
Le linge sale(prljav veš)
le caractère sale( pokvaren, gadan, karakter)
GRAĐENJE ŽENSKOG RODA PRIDEVA
(La formation du genre féminin des adjectifs)
FORMATION OF GENDER FEMININE
OSNOVNO PRAVILO(Règle général) : Ženski rod prideva gradi se dodavanjem nemog E obliku za muški
rod. Pri tom se izgovor nekad menja, a nekada ne menja.( THE GENDER FEMININE WE FORM BY QDDING
OF ONE „e“ ON THE MASCULINEM BUT THERE AREE THE OTHER CASES REPRESENTED IN THIS TABLE
PRIDEVI KOJI NE MENJAJU IZGOVOR U Ž.RODU.
THOSE WHICH ARE THE SAME IN BOTH OF THE
GENDERS (m. AND f.) IN WRITTING AND READING
Pridevi koji MENJAJU izgovor u f.
THOSE WHO HAVE ONE „e“ IN FEMININE AND
CHANGE THE PRONUNCIATION
Pridevi koji imaju jedan oblik za oba rod, tj.u
muškom rodu se završavaju na e
m.
f.
Calme
calme
riche
Facile-lak
Jaune-žut
Jeune-mlad
Propre -čist
Tranquille[trãkil ]miran
Sage-mudar, pametan
Mince[ms]tanak mršav
Aigre [egr ]-gorak
Rouge [ ruž ]
Triste-tužan
Sévère- strog
Stupide [ stypid ]
Magnifique [mañifik ]
énergique
Riche
Facile
Jaune
Jeune
propre
Tranquille
Sage
Mince
Aigre
Rouge
triste
sévère
Stupide
magnifique
énergique
m.
f.
Ozvučuju suglasnik u ženskom rodu dodavanjem E
We pronounce the final consonnant in the
feminine
Petit / pәti/
Petite / pәtit /
Laid /lε /
Laide/ lεd /
Parfait / parfε /
Parfaite / parfεt /
haut
*long
vert
haute
Longue***
verte
2
***contigu [kõtigy ]
Contiguë-susedna
Udvajaju
ispred E
dynamique
dynamique
Tendre [tãdr ]-nežan
Tendre [tãdr ]-nežan
optimiste
optimiste
pessimiste
pessimiste
Égoїste
Égoїste
Sensible-osetljiv
Sensible-osetljiv
triangulaire[triãgyler ]
triangulaire[triãgyler ]
***Sincère- iskren
***Sincère- iskren
Ovale
Ovale
Large[ larž ]
Large[ larž ]
moderne
moderne
PRIDEVI KOJI DODAJU E U ŽENSKOM rodu. THOSE WHO TAKE ONE
m.
f.
/m./ima nazalni glas
/f./- nema nazal,
[] na kraju
izvrsena denazalizacija
gai [ ge]
gaie
-IN [ ]
-INE [ in ]
Parlé [parle ]
Parlée [parle ]
Voisin [vuaz ]
Voisine [vuazin ]
Aimé [eme ]
Aimée [eme ]
fin
fine
Carré
Carrée
-IN [ ]
-IGNE [ iñ ]
Créé
Créée
***malin [mal ]
Maligne [maliñ]
Civil [sivil ]
Civile [sivil ]
***bénin *ben ]
Bénigne [beniñ]
Noir [nuar ]
Noire [nuar ]
-UN []
-UNE [ yn]
Absolu [ apsoly ]
Absolue [ apsoly ]
commun
Commune
Général [ženeral ]
Générale [ženeral ]
brun
brune
Espagnol [español ]
Espagnole [español ]
Direct [direkt ]
Directe [direkt ]
-EIN; -AIN [ ]
-EINE ;AINE[εn]
Indirect [ndirekt ]
Indirecte [ndirekt ]
Plein [ pl]
Pleine [ plεn]
Poli [ poly ]-učtiv
Polie [ poly ]
Hautain [ ot]
Hautaine [ otεn]
Vrai [ vre ]
Vraie [ vre ]
Américain [ amerik] Américaine [ amerikεn]
Assidu[ asidy]-marljiv
assidue
cubain
cubaine
goulu [ guly] -proždrljiv goulue
roumain
roumaine
***ambigu [ãbigy]
Ambiguë-dvosmislena
***aigu [egy ]
Aiguë-oštra
-IEN [ ]
-IENNE[εn]
canadienne
Pridevi na -R koji u F. Dodaju E
Antérieur
Antérieure
ancien
italien
Ancienne
italienne
Inférieur
Extérieur
Intérieur
Postérieur
supérieur
Majeur
Mineur
Meilleur
ultérieur
brésilien
-ANT; -ENT [ ã]
Marrant ; amusant
étonnant
absent
Intelligent; présent
content
[ ã]
grand
allemand
gourmand
brésilienne
-ANTE; -ENTE [ãt]
Marrante ; Amusante
Étonnante
absente
Intelligente; présente
contente
[ ãd]
Grande
Allemande
gourmande
Inférieure
Extérieure
Intérieure
Postérieure
Supérieure
Majeure
Mineure
Meilleure
Ultérieure
suglasnik
canadien
3
[ õ]
bon
maron
bas
las
gras
épais
[ el ; ej ; ij ; yl]
cruel
pareil
gentil
nul
-ET [ E]/ -OT
violet
muet
cadet
Net, sot- čist, glup
discret
concret
complet
secret
inquiet
-F [ f]
Positif; possessif
Négatif ; défectif
Décisif ; indécisif
Craintif
Sportif ; relatif
Impulsif ; Passif
Maladif ; vif
*neuf
***bref
-VE
[ V]
Positive; possessive
Négative; défective
Décisive; indécisive
Craintive
Sportive; relative
Impulsive; passive
Maladive; vive
neuve
***brève
T
a
k
o
d
j
e
-ЀRE [ er]
amère
chère
Fière
-ЀRE [ er]
Dernière
Première
printanière
-EUSE [ oe :z ] ; ERESSE[ eRES ]. -TRICE
trompeuse
s
u
i
m
e
n
i
c
e
k
a
o
i
,
e
n
i
c
e
PRIDEVI NA -R
-ER [ er]
amer
cher
fier
-ER [ e ]
dernier
premier
printanier
-euR [ oe : r ] ;
-TEUR
Trompeur-prevarantski
[a ;e ;o+
suglasnik]
Basse
Lasse
Grasse
Épaisse
[ el ; ej ; ij ; yl]
Cruelle
Pareille
Gentille
nulle
-ETTE[ET]/-OTTE
Vilette
Muette
Cadette
Nette, sotte
Discrète***
Concrète***
Complète***
Secrète***
Inquiète***
Udvajaju suglasnik u ženskom rodu ispred E
[ a ; e ;o]
[ on]
bonne
maronne
4
Vengeur-osvetnički
Consolateur-utešni
Consommateur-potroš.
-X
heureux
ambitieux
généreux
nerveux
chaleureux
jaloux
vengeresse
consolatrice
consommatrice
-EUSE
Heureuse
Ambitieuse
Généreuse
Nerveuse
Chaleureuse
Jalouse
*doux
*roux
*faux
Douce***
Rousse***
Fausse***
-C
public
turc
Caduc -zastareo
Franc - franački
Grec -grčki
Blanc*[ bl] -beo
Franc*[ fr] - iskren
Sec* [ sek ] - suv
-QUE
Publique
Turque
caduque
franque
Grecque**
Blanche***[ blan∫ ]
Franche***[ fr∫ ]
Sèche***[ se∫ ]
POSEBNU VRSTA SU 5 PRIDEVA KOJI IMAJU DVA OBLIKA ZA MUŠKI ROD. KOD NJIH SE ŽENSKI ROD
GRADI OD DRUGOG OBLIKA ZA MUSKI ROD:
M.- prvi oblik
Beau
Nouveau
Vieux
Mou
fou
m.-drugi oblik
bel
nouvel
vieil
Mol
fol
f.
belle
nouvelle
Vieille
molle
Folle
Drugi oblik prideva muškog roda koristimo ispred imenica koje počinju samoglasnikom, ili
nemim h: un bel arbre,un nouvel ordre, un vieil homme…Ali, ukoliko
se pridev u rečenici nađe iza
imenice, onda de se upotrebiti prvi oblik:
„Je connais ce fol, bel, nouvel homme“, ali: Cet homme est fou, beau, nouveau itd...
„Je voudrais un bel enfant“, ali : „Cet enfant est beau
Od prvog oblika prideva se pak gradi množina: nouveau-nouveaux...mou-mous, fou-fous
*** zvezdice znače da su to izuzeci od navedenih pravila
5